Биоскоп

Први биоскоп у Ћићевцу почео је да ради у Периној кафани, још у време Другог светског рата; после завршетка рата кафа добија ново име Градац (данас та кафана не постоји јер је срушена је 1976. год.). Тадашњу биоскопску технику и агрегат за струју поседовао је Момчило опанчар (из Параћина) који је у Ћићевцу имао своју опанчарску радњу, а први кинооператер био је Зоран Николић. Поменути Николић и његов ученик Драги Мацић били су легенде ћићевачког биоскопа. Биоскоп од 1953. год. почиње да даје своје представе у тада новоизграђеном задружном дому у Ћићевцу, да би се већ 1957. год., према одлуци Савета за народну културу, одвојио од задруге и стационирао у формираном предузећу Младост. До 1962.-63. год. биоскоп је имао значају улогу у културном животу вароши. Зхваљујући развоју кинотехнологије током времена, тј. покретној киноапаратури, филмске пројекције су не ретко приказиване и у селима ћићевачке општине па чак и у Смиловцу, у Витошевцу и др. На неколико стубова у тадашњем Ћићевцу монтирани су звучници помоћу којих су, између осталог, емитована саопштења и обавештења о филмовима. Постојао је тренд у коме се недељом оглашавала музика у 11 ч., тиме се позивало грађанство да се окупи на платону испред биоскопа на традиционални недељну матине филмску пројекцију.

(Текст је преиузет и адаптиран из књиге Ћићевац са околином, Историјска и антропогеографска студија, Мирослав Димитријевић и сарадници, САНУ за проучавање села – Културно-просветна заједница Републике Србије, Београд, 1999. год., 431-434 стр.)